Potomci bosonogih rudara

Kad na jesen budu saopšteni rezultati popisa stanovništva, biće to za neke stanovnike Ostojićeva, banatskog sela u opštini Čoka - i dobra i loša vest. Dobra - jer će se prvi put u popisu nacionalnih manjina pojaviti i Poljaci koji tu žive od početka 19. veka, a loša jer ih, veruje se, neće biti više od dvadesetak.

- Poljaci koji su do danas sačuvali jezik svojih predaka, jedini od svih svojih zemljaka koji su došli na Balkan...- kaže Paulina Maluckov - utapaju se u veće zajednice kroz mešovite brakove ili umiru. Za tri-četiri godine, bojim se, neće ih ni biti više.

Paulina Maluckov, zaposlena u osnovnoj školi kao računovođa, živa je enciklopedija. Lepo i uzbudljivo pripoveda o gladi koja je 1830. zahvatila obale Visle u Poljskoj, pa su siromasi svake godine kretali na jug u potrazi za poslovima:

„Šest nedelja trajao je njihov put u proleće do Banata i toliko nazad u kasnu jesen... A onda su neki sa sobom poveli i porodice, pa se više u jesen nisu vraćali nego su ostali ovde...“

Poljaci iz priobalja Visle važili su za vrsne rudare na nalazištima šalitre. Tragom ove soli neophodne za proizvodnju baruta, kretali su - bosonogi, kaže Paulina Maluckov - svake godine kad trava zazeleni niz Tisu ka Balkanu, i vraćali se u postojbinu, dok se nisu sasvim „otkinuli“ od rodnog kraja.

Istorija, između ostalih, beleži i postojanje velikih kolonija Poljaka u Travniku i Derventi, u Bosni, ali svi oni potpuno su se stopili sa domaćinima - osim u Ostojićevu. Istina, ni meštanima ovog sela nije bilo lako da se odupru asimilaciji - bežeći od prisline mađarizacije i pokatoličavanja u Austrougarskoj monarhiji, izjašnjavali su se kao Slovaci, jer su jedino tako mogli da sačuvaju svoju evangelističku veroispovest.

Zato ih u popisima stanovništva i nema - prema onom iz 2002. u Ostojićevu živi oko 1.500 Srba, upola manje Mađara i dvestotinak Slovaka. Desetinama se broje Romi, Jugosloveni i Hrvati...

Tek osamdesetih godina prošlog veka uspostavljena je veza sa poljskom ambasadom, da bi ti kontakti sada postali uobičajeni: pre tri godine potpisana je povelja o bratimljenju sa Vislom, osnovano je i kulturno-umetničko društvo - zove se, naravno, „Visla“ - a letos je 25 mališana iz Ostojićeva boravilo u sportskom kampu u Poljskoj, a 20 njihovih vršnjaka dve nedelje u Ostojićevu.

- Jezik kojim mi govorimo - kaže Paulina Maluckov - arhaičan je, sačuvan je u onom obliku koji su koristili prvi doseljenici pre dva veka. Iako nemamo problem u komunikaciji sa Poljacima, ovoj deci boravak u kampu dobro dođe da „osveže“ jezik i upoznaju kulturu matice.

Emil Samec (70), predsednik Crkvenog odbora u selu, po nevestu je pre 47 godina išao u Kovačicu.

- Kroz godine i decenije, svi Poljaci u Ostojićevu postali su rođaci bar u trećem kolenu, pa kad je došlo vreme da se ženim, morao sam da idem na stranu. Zbog veroispovesti, tražio sam buduću ženu među Slovakinajama, jer oni su evenagelisti, a njih nema bliže nego u Kovačici i Aradcu kod Zrenjanina. Poljakinja nigde nije bilo...

Posle Emilove ženidbe, u kući se govrilo slovački.

- Moja svekrva - kaže Ema - rekla je da deca treba da govore jezikom koji će im biti potreban...

Tako je bilo i u drugim poljskim kućama: gde je bračni par bio Mađar ili Mađarica - pričalo se mađarski, a gde su bili Srbi - srpski...

Škola u Ostojićevu velika je i lepa zgrada, nastava na srpskom i mađarskom. Paulina Maluckov kaže da je bilo pokušaja da se organizuju časovi poljskog, ali đaci to doživljavaju kao dodatno opterećenje, a ni roditelji nisu baš zainteresovani...

- Dve godine unazad - kaže Emil Samec - u crkvi nije bilo venčanja. Sslužba se održava na slovačkom, a dva-tri puta godišnje dolaze sveštenici iz Poljske, i tada je na poljskom jeziku. Poslednji put bili su u decembru, uoči Božića, i podelili paketiće deci.

- Tu skoro, nisam mogao da spavam pa sam u mislima išao od ulice do ulice i brojao Poljake. Nabrojao sam 164, računajući i članove njihovih mešovitih porodica. Eto, koliko nas ima... - kaže Emil. Samec, jedan od poslednjih potomaka rudara-šalitraša iz Visle.

Selo u kome razgovaraju na tri jezika

U Ostojićevu, na severu Banata, živi oko 200 građana koji se izjašnjavaju kao Poljaci, što je najmnogobrojnija zajednica ovog naroda u Srbiji.

- Dolazili su u proleće pešice, a pred zimu se vraćali. Put je bio naporan i dug, pa su neki ostajali i preko zime, skućili se i kasnije dovodili svoje bližnje, jer je tamo vladala glad – objašnjava dugogodišnji predsednik Crkvenog odbora Evangelističke crkve u selu Emil Samec (75).

On kaže da su stanovnici tog dela Poljske evangelisti, a kako u blizini njihovog novog prebivališta nije bilo Poljaka, priključili su se slovačkoj Evangelističkoj crkvi, kojoj pripadaju i danas. To je, između ostalog, bio razlog što su ih predstavljali kao Slovake.

- Opstali smo uprkos tome što su skoro svi naši preci bili u srodstvu, zahvaljujući crkvi i mešovitim brakovima. Posle obnovljenih kontakata sa maticom u Poljskoj to je lakše, a već imamo sklopljenih brakova mladih iz sela i Visle - govori Emil Samec.

– Kontakti sa maticom su obnovljeni 1970. godine. Razmenjuju se posete, a s vremena na vreme dolaze nam i sveštenici iz Poljske. Ima puno mešovitih brakova između Mađara, Srba, Poljaka. Kod nas se govori srpski, mađarski i poljski - objašnjava Andrija Kenđur.

Domaćica Ema Samec dodaje da se u domaćinstvima čuvaju običaji i stari recepti. Jedno od najpoznatijih starih jela su žebročke.

- Legenda kaže da siromašna žena nije imala šta da kuva i išla je po selu da prosi. Od svih namirnica koje je dobila napravila je jedno jelo, a to je jako lepo ispalo i sačuvalo se do danas. Podloga mu je kukuruzno brašno koje se uprži, ima malo slanine, šunke, krompira... U Poljskoj se služe i danas kao specijalitet - objašnjava Ema.

Dunja Grbin, koja je na čelu nedavno osnovanog kulturno-umetničkog društva, iz mešovitog je braka kao i veliki broj njenih vršnjaka.

- Cilj nam je da okupimo mlade radi negovanja tradicija naših predaka. - Svi znamo korene, ali želimo da okupimo što više članova. Naši preci govorili su starim poljskim jezikom, koji planiramo da ponovo organizovano učimo.

800 GODINA STARO: Ostojićevo, jedino selo Poljaka u Vojvodini

Prvi Poljaci stigli su sa obala Visle 1838. godine u potrazi za hlebom. Jedno je od retkih s rastom nataliteta

OSTOJIĆEVO - Ostojićevo, u opštini Čoka, osnovano pre 800 godina, selo je sa najviše pripadnika poljske nacionalne zajednice. 

Prvi Poljaci stigli su sa obala Visle 1838. godine u potrazi za hlebom. Vadili su i prodavali šalitru. Dolazili su u proleće, a vraćali se u kasnu jesen. Nakon izvesnog vremena počeli su kupovati kuće u selu.

Danas u Ostojićevu ima oko 200 domaćinstava u kojima žive potomci rudara sa Visle. Za jednog od njih 1974. godine udala se Renata Pihl, koja je iz ljubavi došla iz Vroclava. Najviše vremena provodi učeći decu tradiciji i običajima.

"U selu imamo poljsku crkvu, zatim KUD "Visla" u kome negujemo poljski jezik, učimo poljske pesme, igre i recitacije", kaže gospođa Pihl.

U osnovnoj školi u Ostojićevu, sa trista đaka, iz koje su potekla tri akademika, uči se pet jezika, među kojima poljski.

Antonije Cicmil, direktor škole, podseća da njegovi učenici putuju u Poljsku, najčešće u Vislu, dok poljski sportisti i kulturni radnici dolaze kod njih.

"Njihovi profesori i studenti dolaze u školu i našim učenicima predaju poljski jezik", kaže Cicmil.

Pre četiri godine Ostijićevo je potpisalo povelju o bratimljenju sa gradom Vislom, a kontakti sa poljskom ambasadom postali su uobičajeni. Prilikom poslednje posete poljski konzul je školi poklonio didaktičku opremu. Tom prilikom konzul Grzegorz Opalonski je izrazio zadovoljstvo slogom u kojoj u selu žive Srbi, Mađari, Slovaci i Poljaci.

"Ovo naselje je primer kako treba negovati međunacionalne odnose", naglasio je konzul.

Predsednik opštine Čoka Ištvan Balaž ocenio je da su odnosi, koji su uspostavljeni sa poljskom ambasadom, izuzetno korisni za poljsku zajednicu u Ostojićevu.

Ostojićevo, selo sa tri hiljade stanovnika, jedno je od retkih sa stalnim razvojem i porastom nataliteta. Poslednjih godina selo je veliko gradilište.

Asfaltirano je oko 40 kilometara puteva, izgrađeni su kanali za kišnu kanalizaciju i odvodnjavanje, uređuju se atarski putevi, a urađen je i projekat kanalizacije.

Autor: RTS