Порекло становништва села Остојићево, које се раније звало Потиски Свети Никола. Приредио Александар Маринковић по књизи Јована Ердељановића „Срби у Банату“
Старо село је било североисточно од садашњег, на 2-3 км, на месту Лишћева умка (сад хумке нема). Тамо је био ред кућа земуница, поред рита, а већ пре око 100 година пружало се овамо на југ и затм савијало поред рита ка југозападу.
Овде су први ударили колац Радини – Фујатови (три брата, који су били чобани) и Сумунићи.
Село Сенмиклуш (мађ. Tisza-Szent-Miklos – Потиски Св. Никола) се дели на: Ћосића сокак, Виловски сокак и Коћ.
Мој додатак – Село је између два светска рата добило име Остојићево по Тихомиру Остојићу, члану Матице српске и професору новосадске гимназије. Син је Радивоја Остојића, трговца и Јелисавете, рођ. Фирићарски, свештеничке кћери.
РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (Протокол исповедајушчих од 1902. год.):
– БАНОВИ (6, Св. Никола), доселили се из Бановаца
– БАТАЊЧЕВ (1, Св. Васил) из Деске
– БУГАРСКИ (Св.арханђел Михаил) из Пирота; звали се Јовањеви, побегли од турског зулума; спахијин надзорник им наденуо презиме Бугарски
– ВАСИНИ – ШАРГИНИ (5, Ђурђевдан), стара земља; мисле да су “од Србије“
– ВАСИЋ (1, Св. Никола), из Сенте
– ВЕСЕЛИНОВИ (1, Св. Ђурђе) из Посавља у Србији, дошли са Чарнојевићем; један брат остао тамо, а други дошао; знају осам колена
– ВИЛОВСКИ (Ђурђевдан), стари становници, дошли из Вилова; има их у Кикинди и Митровици
– ЋУРЧИНИ – ЛОВРЕНСКИ (2, Петровдан, стара слава Часне вериге) из Бачке
– ЕРДЕЉАНОВИ – ТРИПИН (Св.арханђел Михаил), из Ердеља
– ЈОВАНОВИЋ – ЖОЈА (1, Ђурђевдан) из Петровог села у Бачкој
– ЈУРИШИНИ, отац дошао из Сенте
– КАЛОПЕРОВ (1, Св.арханђел Михаил) из Ђале
– ЛОВРЕНЧЕВИ, сад ЛОВРЕНСКИ (2, Св.арханђел Михаил) из Ловре, сад под Влашком (мој додатак – румунски део Баната)
– МИЛИТАРЕВИ, неке зову ПОЊАВИНИ (5, Петковача), дошли из “милиције“, пореклом Румуни
– МИШКОВИ – ШУЛЧЕВИ, сад МИШКОВИЋИ (Св. Јован), из Србије, дошли пре пет колена; прадедов брат држао скеле на Тиси и риболов у риту; он је с братом овде почео радити и цркву; има их у Панчеву и по Србији
– НИКОЛАЈЕВИ – ЋАТУЛОВИ (4, Св. Никола) “из Влашке“; има их у Кикинди (инжињер) – мој додатак: данас их има и у Суботици
– ОДОШАНОВ (1, Св.арханђел Михаил) из Бочара
– ПЕРИШИНИ (2, Св. Никола) из Бочара
– ПОПОВ (Часне вериге), отац из Кањиже
– ПОПОВИЋ, али 1779. само Попов, сад су ПОПОВИ – ЛЕКЕДАРЧЕВИ (Св. Никола), а има их “из Микута“ (Мељкута) у Мађарској, близу Дунава
– РАКИНИ (1, Св. Јован); садашњи Ракин је из Мокрина, а старих Ракиних сад нема
– РАНКОВИ (Св.арханђел Михаил), новији становници досељени из Кањиже
– ТАТОМИРОВИ (2, Св. Алимпија), старих нема, а данашњи су дошли из Иђоша, од Татомирових
– ТРАНДАФИЛОВИ (5, Петковача) из Ердеља
– ЧАВИЋИ (2, Св. Јован), отац из Мокрина (мој додатак – а у Мокрин дошли из данашње Кањиже као Чавини)
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
– БАБИЋИ (Св. Јован), имали су више “паори“ земље
– БОЈИНИ (7, Св. Никола)
– БУДОВАЛЧЕВИ, неке зову КОЛЕДИНИ (8, Св. Никола)
– БУКУРОВИ (1, Петковача), стара земља; учитељ у Сенти; има их још у Падеју и Иђошу
– ГАКИНИЋИ (2, Петровдан)
– ГРБИНИ (7, Св. Стефан), не знају порекло, има их у Чанаду
– ЖИВИЋИ (2, Ђурђевдан)
– ЗИКОВИ (Св.арханђел Михаил), постоје Зикулови у Кикинди
– ЈАНКЕЛИЋИ – БУТРИНИ (2, Св. Никола)
– ЈОЈИЋИ (Св. Пантелејмон); постоји Јојића греда
– КОВАЧЕВ (1, Петровдан, апава му слава Часне вериге, по оцу Магарашевићу)
– ЛАЗАРОВИ – ЊАЊИНИ (1, Ђурђевдан)
– ЛИЊАЧКИ (2, Св. Јован); једни у Београду, знају да је једна породица отишла у Неготин, један у Кикинду, једна у Бачку, одсељени и у Обреновац
– ЛОЛИНИ, сад СРДИЋ – ЛОЛИН (1, Св. Јован)
– МАРКОВИ – МАРКУЧЕВИ (4, Св. Јован)
– МАРКОВИ – ПАИРИШ (1, Св. Стефан)
– МИРКОВИ – ЖДРЕБАЧКИ (8, Св. Лазар); један одавно отишао у Нови Бечеј
– ОПИНЋАЛОВИ – ПЕТРОВИ – ПРАШЧИНИ (2, Митровдан)
– ПОПОВИ – РОМАНОВИ (Ђурђиц)
– РАДИНИ, јамачно од РАДИЋИ (7, Ђурђиц), пореклом Румуни
– РАНКОВИ (6, Ђурђиц)
– РИЂИЧКИ – ЛИЊАЧКИ (1, Св. Јован), пореклом од Лињачких
– САРАВОЛАЦ – ТАТОМИРОВ (1, Св. Никола); има село Саравола, сад под Влашком; има их у Мокрину
– СТАНЧУЛОВ – МУЦИНИ (3, Петковача)
– СУБОТИНИ – СРЕДОЈИНИ (1, Св.арханђел Михаил); надимак по прадеди Средоју
– ЋИРИЋИ (6, Св. Никола), не знају одакле су дошли; има их у Иђошу, Бочару, Молу и у Америци
– ЋОРЈАНОВИ (4, Св.арханђел Михаил)
– ЋОСИЋИ (6, Св. Никола); има их у Сентомашу, не знају порекло; Ћосића греда прозвана по њима
– УГРИНОВЦИ, сад УГРЕНОВИ и УГРИНОВИ (2, Ђурђиц)
– ЧОБАНОВИ (2, Св. Никола)
– ШАРЧЕВИ – БОЗГАРОВИ (1, Св. Стефан)
ПОТИСКИ СВ. НИКОЛА ИЗ ГРАЂЕ ЗА ЛЕТОПИС:
Године 1906.: српских домова 280.
У “Написанију умирајушчих“:
– 1780.године: МОРОТВАНСКИ, БАНОВ; – 1782.: НИКОЛИЋ (биће они из 1557.), РАДИН (биће Радић из 1557.), ВИРИЋАРСКИ (мој додатак – вероватно Фирићарски), ЧАНАДАЦ, СИТНИША, НОНИЋ, ГЛАВАШЕВ, ДОБРЊАНИН, ЋАТИН, ЖИВКЕЛИЋ, САКАЧЕВ, КОЛЕДА (мој додатак – данашњи Коледини?), ЗАРИН, ВОКЏИЈА, КУЋУНКОВ; – 1795.: ГРУБЕШИЋ, ДМИТРОВ, ТОЛМАЧЕВ, ДИВЈАКОВ, РИСТИН, НОНИЋ, РАЦКОВ, БАТИЋ, ТОШУ, ЖИВКЕЛИЋ, МАНУЛОВ, ЕРКОВ, ЋИРИЋ, ДАМЊАНОВ, ЧИЗМА, САМПЕТАРАЦ, СУДАРСКИ, ЦРЊАНИН, ЈОСИФОВ, МИЛЕНОВИЋ, ЈОВАНОВ, КЉАЈИЋ, ЖИВАНКОВ, ИСАКОВ, ПОМРЧИНА, МИШКОВ, СТОЈАНОВ, СИТНИШЕВ, ДЕСПИН, МАКСИМОВИЋ, СЛАТИНАЦ, ЋАТИН, ПУТИН, ЈОКИЋ, ЈЕЗИЋ, ГАТАР, РАКИН, БЕБАН, ГАКИНИЋ, ПОПЕНАЦ, ИГЊИН.
У “Написанију крешчаемих 1779-1789.године“:
МИХАЈЛОВИЋ, ИЛИН, ЈЕРКОВ, ПОПОВ, ВОКЏИЈА, СЛАТИНАЦ, ГРУБЕШИЋ, МОРУТВАНСКИ, ЈОКИН, ПОПОВИЋ, ЋАТИН, БУГАРИН, ЖДРАБАЧКИ, БУГАРСКИ, ПОПИКОВЧЕВ, ЧИЗМАШ, ПОЦЕНЏИН, СТОЈШИН, СУМУНИЋ, ВЛА, СТОЈАКОВ, МИОШЕВ, СУРЛИН, ГЛАВАТ, АДАМОВИЋ, АЛТЕРОВ, СТЕПАНОВИЋЕВ, ЂУКИН, ДОБРАН, ГАВРИЛОВ, ХАЏИЈА, РАНКОВ, ЧИЗМА, САКАЧЕВ, ПЕТРОВИЋ, ФИЛИПОВИЋ итд.
ИЗВОР: Јован Ердељановић, “СРБИ У БАНАТУ“
