четвртак, 11. мај 2017.

Ostojićevo: Dan gusaka

U Ostojićevu je danas održan I. Dan gusaka u organizaciji Mađarskog kulturnog kruga "Tiszaszentmiklós" sa 35 lokalnih, regionalnih, mađarskih i rumunskih timova.
Ekipe su se takmičile u hvatanju i čišćenju gusaka, pečenju i kuvanju guščijih specijaliteta. Najavljena su i takmičenja najbolje rakije i kuglofa. Događaj koji planiraju da postane tradicionalan, podržali su MZ Ostojićevo, lokalna samouprava Čoka, preduzeća i privatni preduzetnici.

недеља, 1. јул 2012.

Порекло презимена, село Остојићево (Чока, Горњи Банат)

Порекло становништва села Остојићево, које се раније звало Потиски Свети Никола. Приредио Александар Маринковић по књизи Јована Ердељановића „Срби у Банату“
Старо село је било североисточно од садашњег, на 2-3 км, на месту Лишћева умка (сад хумке нема). Тамо је био ред кућа земуница, поред рита, а већ пре око 100 година пружало се овамо на југ и затм савијало поред рита ка југозападу.
Овде су први ударили колац Радини – Фујатови (три брата, који су били чобани) и Сумунићи.
Село Сенмиклуш (мађ. Tisza-Szent-Miklos – Потиски Св. Никола) се дели на: Ћосића сокак, Виловски сокак и Коћ.
Мој додатак – Село је између два светска рата добило име Остојићево по Тихомиру Остојићу, члану Матице српске и професору новосадске гимназије. Син је Радивоја Остојића, трговца и Јелисавете, рођ. Фирићарски, свештеничке кћери.
 РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (Протокол исповедајушчих од 1902. год.):
–        БАНОВИ (6, Св. Никола), доселили се из Бановаца
–        БАТАЊЧЕВ (1, Св. Васил) из Деске
–        БУГАРСКИ (Св.арханђел Михаил) из Пирота; звали се Јовањеви, побегли од турског зулума; спахијин надзорник им наденуо презиме Бугарски
–        ВАСИНИ – ШАРГИНИ (5, Ђурђевдан), стара земља; мисле да су “од Србије“
–        ВАСИЋ (1, Св. Никола), из Сенте
–        ВЕСЕЛИНОВИ (1, Св. Ђурђе) из Посавља у Србији, дошли са Чарнојевићем; један брат остао тамо, а други дошао; знају осам колена
–        ВИЛОВСКИ (Ђурђевдан), стари становници, дошли из Вилова; има их у Кикинди и Митровици
–        ЋУРЧИНИ – ЛОВРЕНСКИ (2, Петровдан, стара слава Часне вериге) из Бачке
–        ЕРДЕЉАНОВИ – ТРИПИН (Св.арханђел Михаил), из Ердеља
–        ЈОВАНОВИЋ – ЖОЈА (1, Ђурђевдан) из Петровог села у Бачкој
–        ЈУРИШИНИ, отац дошао из Сенте
–        КАЛОПЕРОВ (1, Св.арханђел Михаил) из Ђале
–        ЛОВРЕНЧЕВИ, сад ЛОВРЕНСКИ (2, Св.арханђел Михаил) из Ловре, сад под Влашком (мој додатак – румунски део Баната)
–        МИЛИТАРЕВИ, неке зову ПОЊАВИНИ (5, Петковача), дошли из “милиције“, пореклом Румуни
–        МИШКОВИ – ШУЛЧЕВИ, сад МИШКОВИЋИ (Св. Јован), из Србије, дошли пре пет колена; прадедов брат држао скеле на Тиси и риболов у риту; он је с братом овде почео радити и цркву; има их у Панчеву и по Србији
–        НИКОЛАЈЕВИ – ЋАТУЛОВИ (4, Св. Никола) “из Влашке“; има их у Кикинди (инжињер) – мој додатак: данас их има и у Суботици
–        ОДОШАНОВ (1, Св.арханђел Михаил) из Бочара
–        ПЕРИШИНИ (2, Св. Никола) из Бочара
–        ПОПОВ (Часне вериге), отац из Кањиже
–        ПОПОВИЋ, али 1779. само Попов, сад су ПОПОВИ – ЛЕКЕДАРЧЕВИ (Св. Никола), а има их “из Микута“ (Мељкута) у Мађарској, близу Дунава
–        РАКИНИ (1, Св. Јован); садашњи Ракин је из Мокрина, а старих Ракиних сад нема
–        РАНКОВИ (Св.арханђел Михаил), новији становници досељени из Кањиже
–        ТАТОМИРОВИ (2, Св. Алимпија), старих нема, а данашњи су дошли из Иђоша, од Татомирових
–        ТРАНДАФИЛОВИ (5, Петковача) из Ердеља
–        ЧАВИЋИ (2, Св. Јован), отац из Мокрина (мој додатак – а у Мокрин дошли из данашње Кањиже као Чавини)
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
–        БАБИЋИ (Св. Јован), имали су више “паори“ земље
–        БОЈИНИ (7, Св. Никола)
–        БУДОВАЛЧЕВИ, неке зову КОЛЕДИНИ (8, Св. Никола)
–        БУКУРОВИ (1, Петковача), стара земља; учитељ у Сенти; има их још у Падеју и Иђошу
–        ГАКИНИЋИ (2, Петровдан)
–        ГРБИНИ (7, Св. Стефан), не знају порекло, има их у Чанаду
–        ЖИВИЋИ (2, Ђурђевдан)
–        ЗИКОВИ (Св.арханђел Михаил), постоје Зикулови у Кикинди
–        ЈАНКЕЛИЋИ – БУТРИНИ (2, Св. Никола)
–        ЈОЈИЋИ (Св. Пантелејмон); постоји Јојића греда
–        КОВАЧЕВ (1, Петровдан, апава му слава Часне вериге, по оцу Магарашевићу)
–        ЛАЗАРОВИ – ЊАЊИНИ (1, Ђурђевдан)
–        ЛИЊАЧКИ (2, Св. Јован); једни у Београду, знају да је једна породица отишла у Неготин, један у Кикинду, једна у Бачку, одсељени и у Обреновац
–        ЛОЛИНИ, сад СРДИЋ – ЛОЛИН (1, Св. Јован)
–        МАРКОВИ – МАРКУЧЕВИ (4, Св. Јован)
–        МАРКОВИ – ПАИРИШ (1, Св. Стефан)
–        МИРКОВИ – ЖДРЕБАЧКИ (8, Св. Лазар); један одавно отишао у Нови Бечеј
–        ОПИНЋАЛОВИ – ПЕТРОВИ – ПРАШЧИНИ (2, Митровдан)
–        ПОПОВИ – РОМАНОВИ (Ђурђиц)
–        РАДИНИ, јамачно од РАДИЋИ (7, Ђурђиц), пореклом Румуни
–        РАНКОВИ (6, Ђурђиц)
–        РИЂИЧКИ – ЛИЊАЧКИ (1, Св. Јован), пореклом од Лињачких
–        САРАВОЛАЦ – ТАТОМИРОВ (1, Св. Никола); има село Саравола, сад под Влашком; има их у Мокрину
–        СТАНЧУЛОВ – МУЦИНИ (3, Петковача)
–        СУБОТИНИ – СРЕДОЈИНИ (1, Св.арханђел Михаил); надимак по прадеди Средоју
–        ЋИРИЋИ (6, Св. Никола), не знају одакле су дошли; има их у Иђошу, Бочару, Молу и у Америци
–        ЋОРЈАНОВИ (4, Св.арханђел Михаил)
–        ЋОСИЋИ (6, Св. Никола); има их у Сентомашу, не знају порекло; Ћосића греда прозвана по њима
–        УГРИНОВЦИ, сад УГРЕНОВИ и УГРИНОВИ (2, Ђурђиц)
–        ЧОБАНОВИ (2, Св. Никола)
–        ШАРЧЕВИ – БОЗГАРОВИ (1, Св. Стефан)
ПОТИСКИ СВ. НИКОЛА ИЗ ГРАЂЕ ЗА ЛЕТОПИС:
Године 1906.: српских домова 280.
У “Написанију умирајушчих“:
– 1780.године: МОРОТВАНСКИ, БАНОВ; – 1782.: НИКОЛИЋ (биће они из 1557.), РАДИН (биће Радић из 1557.), ВИРИЋАРСКИ (мој додатак – вероватно Фирићарски), ЧАНАДАЦ, СИТНИША, НОНИЋ, ГЛАВАШЕВ, ДОБРЊАНИН, ЋАТИН, ЖИВКЕЛИЋ, САКАЧЕВ, КОЛЕДА (мој додатак – данашњи Коледини?), ЗАРИН, ВОКЏИЈА, КУЋУНКОВ; – 1795.: ГРУБЕШИЋ, ДМИТРОВ, ТОЛМАЧЕВ, ДИВЈАКОВ, РИСТИН, НОНИЋ, РАЦКОВ, БАТИЋ, ТОШУ, ЖИВКЕЛИЋ, МАНУЛОВ, ЕРКОВ, ЋИРИЋ, ДАМЊАНОВ, ЧИЗМА, САМПЕТАРАЦ, СУДАРСКИ, ЦРЊАНИН, ЈОСИФОВ, МИЛЕНОВИЋ, ЈОВАНОВ, КЉАЈИЋ, ЖИВАНКОВ, ИСАКОВ, ПОМРЧИНА, МИШКОВ, СТОЈАНОВ, СИТНИШЕВ, ДЕСПИН, МАКСИМОВИЋ, СЛАТИНАЦ, ЋАТИН, ПУТИН, ЈОКИЋ, ЈЕЗИЋ, ГАТАР, РАКИН, БЕБАН, ГАКИНИЋ, ПОПЕНАЦ, ИГЊИН.
У “Написанију крешчаемих 1779-1789.године“:
МИХАЈЛОВИЋ, ИЛИН, ЈЕРКОВ, ПОПОВ, ВОКЏИЈА, СЛАТИНАЦ, ГРУБЕШИЋ, МОРУТВАНСКИ, ЈОКИН, ПОПОВИЋ, ЋАТИН, БУГАРИН, ЖДРАБАЧКИ, БУГАРСКИ, ПОПИКОВЧЕВ, ЧИЗМАШ, ПОЦЕНЏИН, СТОЈШИН, СУМУНИЋ, ВЛА, СТОЈАКОВ, МИОШЕВ, СУРЛИН, ГЛАВАТ, АДАМОВИЋ, АЛТЕРОВ, СТЕПАНОВИЋЕВ, ЂУКИН, ДОБРАН, ГАВРИЛОВ, ХАЏИЈА, РАНКОВ, ЧИЗМА, САКАЧЕВ, ПЕТРОВИЋ, ФИЛИПОВИЋ итд.
ИЗВОР: Јован Ердељановић, “СРБИ У БАНАТУ“